Gamer ITstreet

Sve Krajtekove igre odlikuje vrhunska grafika, dobra akcija i loš scenarijo. Ne nazivaju ih mnogi džabe tehničkim demonstratorima. Kao i u prethodnim delovima Krize i u ovom je vaš zadatak da uskočite u nano-odelo i istrebite zemlju od mrskog porobljivača iz svemira. Već u startu dolazimo do nekih nepotrebnih linija teksta u scenariju. U ulozi ste Profeta koji bi uveliko trebao da se nalazi pod zemljom, ako ste pratili njegovo lik i delo. Ili lik možda i nije Profet? Od poznanika tu je i Psiho koji je čini se luđi nego ikada, mada malo i ostario a i udebljao se. A tu je i Kler, član pokreta otpora?!



Elem, radnja se dešava 2047 godine, što će reći još malo. Profet dolazi do Njujorka nad kojim je postavljena kupola i koji deluje potpuno pust. Sama slika ogromnog napuštenog grada koji je prepušten zubu vremena je veoma upečatljiva. Nivo detalja je velik i sve oko vas odaje sliku da pre vas ljudska noga nije tuda prošla prilično dugo. Saznaćemo da Njujork i nije baš pust. Pored došljaka iz svemira tu je i privatna paravojna organizacija CELL.  I naravno svi oni imaju nešto protiv vas.
Protiv ove silne količine neprijatelja ostavljeni ste da se borite uglavnom sami. S vremena na vreme u pomoć će vam priskočiti Psiho koji je kanda malo ljut na vas. U pitanju su skriptovane sekvence u kojima je Krajtek pokušao da nam da malo timske borbe. Kažem pokušao, pošto Sajkova pomoć je čista skripta i ništa više. Kasnije tokom kampanje stupate u kontakt sa pokretom otpora koji vam daje određene zadatke. Pokret otpora... Kakav, bre, pokret otpora? Gde su vlasti? Gde je vojska? Pa zar mora Profet sve sam? Dobro i Psiho... i Kler... i... Cela priča deluje isuviše nakalemljeno.



Zato akcija vadi prosek. Iako se cela priča vrti oko svemoćnog odela koje bi po logici stvari trebalo koristiti za stealth pristup Krajtek je vremenske limite (pražnjenje i punjenje energijom) napravio tako da odelo postane sporedna stvar koju ćete vremenom zaboraviti i da imate. Kada smo kod odela, tu su oklop, brzina, nevidljivost... Ako je nano-odelo izgubilo status zvezde večeri to ne znači da nema alternative. U ovom slučaju to su luk i strele. Osećaj kada se krećete kroz gustu i visoku travu i trebite je od gamadi je neprocenjiv. Skoro kao Švarcenegerov Predator. Strele se ne mogu naći baš svuda ali se ispaljene mogu pokupiti a relativno se jasno vidi svetlozeleni kraj. U kombinaciji nano-odela i luka protivnici i nemaju mnogo šansi, pa čak ni opaki Alfa Cef.



Šta reći o ovom poslednjem delu trilogije za koju Krajtek kaže da je i poslednji sličan naslov? Naime, studio se okreće online gejmingu a trejlera o prvom naslovu je prepun you tube. Poslednja Kriza u nizu pristojno zaokružuje priču o zavojevačima iz svemira. Grafički, igra je nasvirana do kraja a da bi se odigralo kako Bog zapoveda treba mašina koju retko ko ima. To i ne bi bilo toliko čudno da poslednji Tomb Raider ne izgleda skoro isto tako dobro a pri tom radi na mnogo slabijim mašinama. Reklo bi se da Cry Engine treba malo podmazati i pritegnuti koji šraf. Dalje, Igra kao da gubi zamah posle polovine kampanje. Prvu polovinu sam odigrao u dahu da bi posle pokretao igru sve ređe i ređe i na kraju je prešao nakon skoro pola godine pošto sam je počeo.