Gamer ITstreet

Heavy Fire Vietnam sam odigrao veoma davno i bio sam poprilično razočaran. Toliko razočaran da sam preskočio Heavy Fire Afganistan. Gledajući promotivne trejlere i slike na netu sam odlučio da ovoj igri dam šansu i ... pa, pročitajte moja zapažanja.

U pitanju je klasičan rail shooter kome je prividno dodata sloboda kretanja kroz skriptovane predefinisane akcione scene. Dakle, sav gejmplej se zasniva na tamanjenju neprijatelja koji vam istrči ispred mušice. Deluje zanimljivo? Na papiru i kroz trejlere i snimke deluje kao prava igra za zavaljivanje u fotelju i igranje jednom rukom dok druga ostaje slobodna za držanje flaše piva ili nečeg drugog. Ali u stvarnosti?



Prvo da se pozabavimo gejmplejem. Krećete se od scene do scene. Samo kretanje se ne može kontrolisati i računar vas pomera onda kada se trenutna scena očisti od protivnika. Na većem broju scena se može koristiti zaklon ali se njime možete sakriti tek od nekolicine protivnika, ostaje uvek njih nekoliko koje morate oboriti ukoliko ne želite da popijete game over i to u zaklonu. Postoje kutije sa oznakom health-a ili municije koje ako pravovremeno pogodite produžavate agoniju. Šta je ovde problem? Neka oružja imaju neograničenu municiju dok ona jača ne. Recimo pištolj ima dok automatska puška nema a municija se troši neverovatno brzo. To i ne bi bio problem da se animacija punjenja ne oteže u beskonačnost. Jednostavno nisam pametan kada da počnem sa reloadom pošto mi se iks puta desilo da krenem da punim oružje po čišćenju scene. Ne stignem da napunim oružje a već na sledećoj sceni me protivnici pune kao na treningu. Nišanjenje je katastrofa. Na trejleru izgleda kao da treba samo da nanesete miša blizu mete ali to nije baš tako. Najveći propust u koncepciji su delovi sa čak tri scene tako da ako se i sakrijete u zaklon na jednoj sceni od protivnika, niste se sakrili od onih iz druge dve koji vas pune a kojima ne možete ništa.



Protivnici su izuzetno statični. Veoma me podsećaju na crvene mundire iz crtanih stripova koji stoje u strogom poretku i pucaju ne obazirući se na neprijateljsku vatru. Protivnici će tek na tren posegnuti u zaklon i to tek po neki od njih. Tu i tamo će napuniti oružje i to je to. Njihovi pogotci na vama će se oslikavati kao nekakve rupe u viziru koji valjda nosite, šta li.



Zadaci su različiti. Uglavnom će biti šetanja od tačke do tačke uz poneki QTE(quick time event - da i ovde ga ima). Pored toga tu je sedenje za okidačem minigana na motornom čamcu, helikopteru, pa čak i topu na tenku i c-130 gunshipu. Postoji određeni sistem sakupljanja poena i vezivanja u kombo a takvi poeni se pretvaraju u poene koje možete trošiti na skil. Vaš avatar će naprasno naučiti da puni pušku brže, jelte. Uporedo sa ovim statistika će činiti da napredujete kroz činove brže ali i sporije. S obzirom na upravljivost, postotak preciznosti teško da može biti velik.



Grafika je očajna. Koliko god na slikama to izgledalo ok u igri je loše, grubo, rogobatno... Teksture su isprane i ceo doživljaj srozavaju još stepenika dole. O muzici neću da govorim ali glasovna gluma je katastrofa. Zamislite scenu u kojoj za delić sekunde uspevate da se izvučete iz lifta koji se survava dole a vaš junak govori kao da sedi u fotelji i sa nekim telefonira. Glas jednostavno ne pripada čoveku na ekranu koji se bori za goli život. Ako developeri ovako zamišljaju rat i vatrene okršaje onda su u velikoj zabludi.



I na kraju, ne volim igre iz kojih ne mogu da izađem na ALT+F4 onda kada ja hoću. Samo mi pojačavaju razlog da što pre izađem u windows.