Max Payne 3

Max Payne 3

Svi prethodni nastavci su prvenstveno rađeni za računar pa tek kasnije portovani na konzole. Ovaj put Max u rukama Rockstara je po utabanim stazama prvo krenuo na konzole pa posle toga na PC. Pojavljivanje novih Maxovih epizoda su mi namakle setan osmeh na lice. Prethodni delovi su obavezna lektira za svakog pravog gejmera i preporučujem svakom ko već nije da ih odigra. Uz napomenu da je prvi deo u svoje vreme radio samo na win 98. Sa druge strane slike koje su se pojavile i seting mi nisu ulivali nimalo poverenja. Ošišani matori Max, brazilske favele... Gde je snegom pokriveni Nju Jork? Gde je onaj mladi njujorški policajac koji nema nimalo kompromisa prema zlikovcima svih boja i rasa? Zebnja mi se uvukla i prosto sam se bojao da pokrenem igru sluteći da američki smisao za akciju i crni humor neće moći da isprati finski koji je Remedy predstavio u prethodna dva dela. Bojao sam se da od "NOIR STORY" ovog puta nema ništa.

Max je matora ruina od čoveka, kome se sve dobro što je ikada stvorio nalazi na groblju. On na žalost, ili na sreću, još neće za njima. Pošto je napustio službu, prihvatio je poziv imućne porodice iz Sao Paola da im bude lični telohranitelj. Nadao se da će svi demoni koji su ga pratili godinama ostati u Nju Jorku. O, u kakvoj je samo zabludi...



Ako iko u gejming svetu može da privuče toliko negativaca na sebe, onda je to Max. Od te neke svoje karme on jednostavno pobeći ne može. Tu mu sav alkohol i svi lekovi za smirenje ne mogu pomoći. I ovaj put Max će utehu od teške stvarnosti i bolne prošlosti tražiti u alkoholu i lekovima. Rockstar koncept i pedigre nije menjao. Pred nama je i dalje onaj stari Max koga će nevolje saletati same, ali loše po njih. Za Maxom će ostati nebrojeni leševi, čaure i prazne kutije analgetika. Da, i u ovom delu Max će zaboraviti na svoje rane tako što će progutati šaku analgetika.



Lekove će nalaziti na krajnje logičnim mestima. U kupatilima, javnim wc-ima, sanitetskim ormarićima i sl. Nijednom ih neće naći na nekom mestu na kome nije logično da budu, tako da treba pretresti lokacije ali ne samo zbog analgetika. Rockstar je po celoj igri razbacao zlatne delove oružja kojih ima po tri za svako i koji kada se sakupe omogućavaju korišćenje nekih naprednijih stvari za iste. Naime, ako Max prikupi delove za uzi, kada je opremljen njime Uzi postaje jači, dobija laserki nišan i sl. Ovaj laserski nišan je bar meni toliki promašaj i toliko smeta prilikom nišanjenja da nemam reči. Klasičan, recimo pomenuti uzi ima belu tačku koja predstavlja nišan i svaki metak završava tamo gde je ta tačka. Kod laserskog nišana tu je crvena tanka linija koja na kraju ima crvenu tačkicu ali koja je sve manja što je meta dalja a linija sve tanja i manje vidljiva, tako da se u pojedinim trenucima ne razaznaje gde je uopšte nanišanjeno.



Arsenal koji će Max koristiti je ogroman i nema smisla pominjati. Max nije baš toliki Rambo i može nositi po jedan pištolj/revolver, automat i nešto jače (puška, sačmarica, rpg...), a može i držati dva oružja istovremeno u obe ruke. Iako je već proturio dobar deo života iza sebe, i dalje je agilan. Očas posla će se popeti bilo gde, ili skloniti od vatre.



Za "bullet time" se može reći da je svoj put u gejming industriji počeo zajedno sa Maxom Pejnom. U pitanju je usporavanje vremena koje Maxu omogućava da izađe na kraj sa omanjom armijom. Aktivira se pritiskom na lshift i traje dok se ne potroši linija koja označava bullet time vreme. Vremenom se dopunjuje. Pored toga, efekat se aktivira skokom na bilo koju stranu kada je sveukupni vizuelni efekat onaj pravi makspejnovski. Mnoge situacije je nemoguće preći bez upotrebe ovog efekta. Tu dolazimo do prve zamerke koju će prepoznati samo pravi poklonici Maxa Paynea. Zapravo, pre će biti zakeranje. Naime, u drugom delu igre bullet time i nema neku veću svrhu pošto će se Max sukobiti sa oklopljenim specijalcima sa šlemovima kod kojih head shot ne ide iz cuga i kojima treba pola okvira da bi bili eliminisani. I pored toga, bullet time je pravi praznik za oči. U trenucima kada vreme prestane da leti tako brzo kako smo navikli, Max će postati svedok usporenog rasprskavanja stakla, laganog prolaska zrna velikog kalibra tik pored glave, lebdenja papira u vazduhu koje je samo milisekund pre toga podiglo isto ono zrno, posrtanje tela tek pogođenih negativaca u agoniji, prskanje krvi kroz novonastale otvore na telu kako Maxa tako i negativaca... Spektakularno!



R* je uveo i neke novine. Kada konačno očistite određeni prostor od buljuka negativaca kamera će ispratiti let poslednjeg zrna koji će konačno oboriti i poslednjeg protivnika. Ovo će ujedno značiti i ispuštanje uzdaha olakšanja. Do sledećeg ćoška. Zatim, dodata je i sledeća stvar. U trenucima žestoke razmene vatre Max će obično zaboraviti na svoju bočicu analgetika. Igra će velikodušno Maxu ponuditi šansu i preći u bullet time za koje vreme on mora eliminisati lika koji je ispalio smrtonosne hice ka njemu. To neće biti prevelik problem pošto će se taj nalaziti najčešće na sred trenutnog ekrana. Igra se posle toga nastavlja dalje sa bočicom analgetika manje i dopunjenom linijom života. U suprotnom sledi game over. Svakako novine koje ne narušavaju osnovni koncept igre. I na kraju cover sistem. Ovaj poslednji se nekako ne slaže sa filozofijom igranja Maxa ali je ugrađen tako da nije neophodan za prelazak igre. Pri kraju igre u kombinaciji sa bullet time se pokazao kao dobitna kombinacija.



Dizajn nivoa je nešto na šta smo navikli od Rockstara. Jeste da su mračne i snegom pokrivene ulice Nju Jorka zamenjene suncem obasjanim Sao Paolom to ništa nije naudilo mračnoj priči karakterističnom za našeg glavnog junaka. Najupečatljivije su favele po predgrađima ovog velikog grada. U njima je oslikana sva beda i beznađe običnog čoveka koji je u njima rođen i koji svoju šansu vidi samo u konstantnom igranju i treniranju fudbala i eventualnom odlasku iz sveopšte nemaštine u neko bolje sutra koje će obezbediti neki jači klub. Ili u priključivanju nekoj od mnogobrojnih bandi koje će mu sve to pružiti mnogo brže ukoliko poživi dovoljno dugo. Svi oni će se složiti samo u tome da je lepota življenja u uličnim karnevalima sa oskudno odevenim devojkama.
Ako zanemarimo sam dizajn, nivoi obiluju detaljima. Dosta toga se može uništiti ali ne i sve. Čak mnogo toga ima smisla i izgleda veoma efektno. Recimo, skok u nazad uz bullet time kroz prozor gde se staklo lomi pod Maxom a ispred njega padaju protivnici. U sledećem ternutku Max je u zaklonu iza zida.



Kao što neko reče, ono što Rockstar izdvaja od svih ostalih je produkcija. Bez obzira o kojoj igri iz R* je reč, vođeno je računa do najsitnijih detalja. Od karakterizacije likova, priče očišćene od klišea, glasovne glume, raznoraznih efeketa, velikog broja referenci utkanih u igru, pa sve do sinematika, sve, sve je na vrhunskom nivou. Kada smo kod sinematika teba reći da je i ovde R* zadržao stari šmek Maxa Paynea. U prethodnim delovima su nivoi najavljivani kroz loading skrinove koji su ličili na novele/stripove i koji su dosta toga govorili o radnji. Posebno dobro je bio urađen drugi deo igre i Maxova romansa sa Monom. Ovde su statične slike stranice stripa zamenjene mini videom koje su svakako korak napred u Maxovoj evoluciji.



Scena Maxa u kratkim pantalonama, havajki i papučama na samom kraju kada odlazi u zalazak sunca je veoma, veoma upečatljiva. Sve moje crne slutnje su se raspršile sa prvim ispaljenim metkom i sada sa nadom izčekujem neki sledeći nastavak.

Gamer ITstreet
rating
10/10

 
  Share on Facebook Share on Twitter Share on Reddit Share on LinkedIn
Pregledano 759 put/a  comments      Nema Komentara  comments 

Baš nam vaš komentar fali

Vaša mejl adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *

Blog podržava gravatare kao lični potpis

HTML kod nije dozvoljen

Komentar je ograničen na 600 karaktera


Nema postavljenih poruka. Budite prvi koji će postaviti poruku.