Gamer ITstreet

Ko bi rekao da je prošlo toliko godina od izlaska prvog MoH-a. Iskrcavanje u Normandiji po uzoru na Spašavanje Redova Rajana, je nivo koji će ostati u sećanju svim istinskim gejmerima. Nije ni čudo kada se režije u igri latio ni manje ni više do Stiven Spilberg, glavom i bradom. Ekipa koja ga je radila se zove 2015 i dan-danas nešto petljaju ali nisu izbacili ništa ni približno tako dobro.

Neki novi momci su u međuvremenu preuzeli rad na MoH-u ali MoH odavno više nije onaj pravi. Zadnjih godina je konstantno u senci CoD-a i Betlfilda.
U igru se vraća Preacher iz pretprošlogodišnje igre, glavom, bez brade ali sa suprugom. U sekvencama za vreme i posle učitavanja nivoa nema pojašnjenja zašto je lik koga treba da sredimo loš, već je loš zato što je loš. Stekao sam utisak da su tvorci hteli da stvore čoveka od krvi i mesa koji se bori za dobrobit sveta a dobili smo superheroja koji se bori za više ciljeve svoje zemlje.



Priča je sledeća: Idete po egzotičnim zemljama kao što su Somalija, Bosna, Filipini i dr. i jurite islamskog teroristu. Praćenje priče može biti mučno zbog prečestih premotavanja (flešbekova) radnje. To je sada postala moda, ali MOLIM vas PRESTANITE. Zanimljiva je misija u Bosni gde svi pričaju "bosanski" i to prilično uverljivo. U igri ćete skidati helikoptere RPG-jem, pozivati vazdušne udare koji će srušiti čitave kvartove, snajperom čistiti krovove od neprijatelja (i pri tom u tesnom tajmingu braniti svoj helikopter), šunjati se protivnicima iza leđa, ali i beskrajno ćete obijati vrata sa sve slow-mo sekvencom. Još jedan nepotreban deo koji je ubačen u igru a koji se ne može preskočiti. Čak su uveli neki mini rpg element u smislu da kako efektno budete obijali vrata i tamanili negativce u slow-mo, tako će vam se otključavati novi načini za obijanje. Tako ćete postepeno dobijati bombu, sekiru...
Po meni, samo još jedna kap koja je prelila čašu.



AI i protivnika i saboraca nije na nivou začetnika serijala. Protivnici će se sakriti iza jednog te istog zaklona i polivati vas vatrom. Neće ni pokušati da promene zaklon ili vas napadnu sa boka. Jedna od mana kod modernih igara je neprestano generisanje neprijatelja koje će prestati samo ako se ide napred. Ovde to nije toliko providno ali je evidentno. Stalno će se pojavljivati na jednom te istom prozoru ili vratima sve dok se ne probijete do njih.  Saborci su tu samo radi efekta borbe. Daleko od toga da su beskorisni, ali generalno im je isti nivo AI-ja kao i kod protivnika. Za jedno služe svrsi a to je da vam daju municiju kad god vam ponestane. Nepotrebno olakšavanje težine igre i jedan od glavnih razloga zašto je igra na koncu ispala kako je ispala.



Warfighter ima deonice vožnje koje nismo navikli da viđamo u šuterima. U jednoj treba pratiti nekog lika poprilično dugo na pristojnoj udaljenosti kroz ceo grad, u drugoj treba da od tačke A stignemo do tačke B a da nas pritom ne primete. U tu svrhu koristićemo parkinge i garaže dok nas protivnici u vozilima ne prođu. Za divno čudo koliko god bile teške i nepotrebne za jedan šuter, uopšte nisu loše urađene.

Grafika je dosta dobra. Igru pokreće Frostbite2 motor i igra izgleda lepo. Efekti eksplozija su dobri i generalno na grafiku nemam nekih zamerki. Posebno mi se svidela deonica sa čamcima a okolo oluja, monsun, šta li već... Zatim, neuspeli omaž pomenutom iskrcavanju u Normandiji. Ovde je to prikazano kroz iskrcavanje iz Činuk helikoptera u pustinji. Nekako nisam uspeo da osetim kako bi trebalo da se oseti vojnik koji je jedva dočekao da stane nogama na čvrsto tlo, a nedugo zatim bude dočekam kišom olova. Grafički je odlično urađen nivo, ali zar ne bi trebalo pažnju da mi privuče akcija a ne da brojim poligone na zrncima peska?



Nijedna igra koja veliča američkog vojnika ne može bez patetike. Ovde je ona utkana u priču preko žene glavnog protagoniste. Sirotj ženi je pukao film. A koja bi trpela muža koji stalno ima "poslovne obaveze" o kojima ne zna ništa. Valjda su i razvojni timovi shvatili da priča u kojoj ameri gruvaju po svetu samo zato što to tako treba više ne pije vodu pa su odlučili da igraču skrenu pažnju na svakodnevne probleme. CoD je otišao korak dalje i prikazao ne baš svakodnevne.



Dakle, šta je sve pošlo po zlu? Naracija i priča protkana patetikom. Dalje, provaljivanjA vrata imaju smisla u nekoj S.W.A.T. igri ali ne u čistokrvnom FPS. Bagovi u smislu da će protivnici prolaziti kroz zidove i zaglavljivati se u vratima, pored toga što nisu baš bistri. Jedan od bagova tiče se multiplejera, gde se prilikom respawn-ovanja dešava da propadnete u beskraj. Vozačke sekvence koliko god bile dobro urađene NEMAJU šta da traže u igri koja juriša na FPS tron.



Sa druge strane, ipak je to MoH. Daleko od toga da je to jedno neigrivo i neinspirativno parče softvera. Samo smo svi od njega očekivali mnogo više. EA mora da shvati da ne treba da juri konkurenciju i da izmišlja toplu vodu. Bilo bi dovoljno da su prethodnu igru zapakovali u ovaj engine, promenili lokacije, malo našminkali priču i voila.