Da li ste se nekad zapitali da li postoji igra urađena prema ideji filma Vodeni Svet Kevina Kostnera? Odgovor je Oil Rush, strategija koja koristi apokaliptični svet na plutajućim ostacima civilizacije kao mesto dešavanja radnje.
U pitanju je RTS koja vuče malo na tower defence i gejplej se bazira na odbrani svojih baza a pri tom zauzimanju protivnikovih. Ovaj koncept u RTS i nije tako čest, zapravo ne mogu se setiti ni jedne druge igre sa sličnim gejmplejem. U igri je glavna vrednost nafta i cela radnja se vrti oko zauzimanja i odbrana naftnih platformi. Ne postoji klasična izgradnja baza već na početku nivoa dobijate šta dobijete a vaše je da gledate da ni to ne izgubite. Određenih stvari na koje smo navikli u RTS ovde nema. Nema štancovanja jedinica koje hoćete i koliko hoćete već na svakoj bazi imate "fabrike" koje prave samo one jedinice koje ste izgubili zadržavajući njin broj na ekranu. Ne možete selektovati jednog člana jedne jedinice niti proizvoljnu grupu u zamišljenom pravougaoniku na ekranu već samo možete selektovati polovinu, četvrtinu ili sve jedinice i poslati ih u odbranu jedne od baza ili u napad na neku od protivničkih. Pored raznih brodića i letelica, možete praviti i razne bunkere oko vaših baza i na taj način povećavati zaštitu da bi mogli veći broj jedinica poslati na protivničke baze. Sve se plaća u barelima sirove nafte pa je imperativ zauzeti što više naftnih platformi a samim tim smanjiti ekonomsku moć protivnika.
Protivnik radi isto što i vi. Napadaće vas tamo gde ste najslabiji i po tome AI vrši solidan posao, mada pomalo i vara, rekao bih. Na ovom polju ide jedna značajna, rekao bih frustrirajuća zamerka. Dešavaće se da često dođete u pat poziciju gde taman pošaljete jedinice na protivnika i oslabite ga dovoljno ali sledeći talas ne možete poslati da ga dokrajčite pošto se morate braniti. Taman dok se oporavite dovoljno da bi poslali taj drugi talas, oporavio se i protivnik, pa hajde iz početka. Ovakve pat pozicije u igrama ponekad dovode do prevremenih zamena perifernih upravljačkih uređaja na računaru.
Ovo naravno u mnogome zavisi i od stepena težine.
Mada misija gde treba da ispratite konvoj nema veze sa težinom već sa lošom (namernom) postavkom programera.
Same misije se ponavljaju i razlika je jedino u tome što je u pitanju druga mapa. Inače, igra se sastoji iz nekoliko poglavlja ali kao što sam rekao, sve se svodi na to da zauzmete protivničke baze počevši od naftnih platformi. Određeni imperativ je pravljenje izviđačkih jedinica da biste našli slabije branjene baze i što pre smanjile efektivu protivnika. Sa druge strane, kao što sam rekao, neoprezan napad na dobro branjenu bazu može rezultovati krahom flote. Sa druge strane jedina nada za uspeh je da pošaljete sve što imate i da se pomolite da protivnik nije došao na sličnu ideju.
Od jedinica na raspolaganju imate vodene skutere koji su slabo naoružani i oklopljeni ali zato veoma brzi. Zatim torpedni čamci koji su malo jači a i imaju veći domet. Dalje, nešto poput bojnog broda i zove se Hammerhead i definitivno je nešto što će činiti okosnicu vaših oružanih snaga. Zatim podmornice... Od vazdušnih snaga tu su izviđačke jedrilice a kasnije i helikopteri. Sam avatar koga vodite je nešto poput Heroja. Ima najviše hit poena a njegovom pogibijom dobijate game over. Ali zato i najviše hit poena skida, pogotovo sa visine iz balona.
Ono što je bitno napomenuti je, ni jedna vaša jedinica ne stoji na jednom mestu već konstantno kruži, ili oko baze ili oko protivnika. Ne možete postrojiti flotu na jednom mestu i odatle braniti ili napadati. Zatim, kada jednom pošaljete vaše jedinice negde gubite kontrolu nad njima dok ne dođu na odredište. Tako da kada ih jednom pošaljete nema kukavičluka i vraćanja nazad jer kada oni tamo stignu biće napadnuti i ako ne nastavite prvobitnu zamisao vratiće vam se možda nekoliko a možda ništa.
HUD se sastoji od mini mape koja će vam biti od velike pomoći. Na mapi je osvetljeno samo ono gde imate prisustvo. Pored mape tu je još par pločica. Tu su pločice na kojima aktivirate specijalne mogućnosti kao što je osvetlajvanje cele mape itd. Ove mogućnosti otključavate trošenjem exp poena. Ove poene takođe upotrebljavate i za nadogradnju oružja, baza isl. Poene stičete uništavanjem protivnikovih jedinica i zauzimanjem baza.
Zvuk u igri je dobar što se ne može reći za glasovnu glumu. Ona je očajna kao i karakterizacija likova. Samim tim ni priča oko koje se radnja vrti ne dolazi do izražaja. Na žalost.
Grafika nije ništa specijalno ali je prijatna oku. Logično efekti vode su najlepše urađeni. S obzirom da je malo vode svuda oko vas, kiša će vam praviti društvo veoma često. Eksplozije su veoma lepo urađene i s obzirom na gejmplej dešavaće se veoma često. Sam dizajn baza, naftnih platformi i ono malo stena što je ostalo od površine su urađeni dobro. Malo u steam punk stilu, rekao bih.
Kamerom se možete igrati i posmatrati borbe izbliza. Deluje zaista efektno a pomalo i herojski kada vidite kako flota malih skutera kruži oko baze i napada iako ih u slučaju ozbiljnijeg protivnika od kraja dele sekunde.
Oil Rush
Nema postavljenih poruka. Budite prvi koji će postaviti poruku.