Gamer ITstreet

Obično igre rađene prema filmovima ne ispadnu nikako. Skoro isto ni filmovi prema igrama. Ali... uvek ima ali. The Adventures of Tintin: The Game je igra rađena prema filmu Tintinove Avanture i za razliku od nekih drugih igara koje su pratile filmove ova i nije ispala loše. Čak šta-više, ako ovu igru prihvatimo kao čistu platformu ona je sasvim, sasvim ok. Da napomenem da je filmu kumovao (režirao) Stiven Spilberg.

U pitanju je stripski junak iz tridesetih godina prošlog veka. Nastao je iz olovke belgijskog crtača Georgesa Remija Hergea. Logično, popularnost mu je najveća u zemljama Beneluksa i Francuskoj. Mlađe generacije kod nas ga se svakako ne sećaju, dok oni malo stariji ako malo dublje zakopaju po prošlosti mogu da se sete da se pojavljivao u Politikinom Zabavniku i Eks Almanahu.
Tintin je omladinac od 15 (ili 16, 17 godina, ko će ga znati). U slobodno vreme je reporter kojeg nijedna svetska zavrzlama nije mimoišla. Iako tako mlad, Tintin je poligota, ime da upravlja svim motornim vozilima, uključujući i avion. Uvek je u društvu vernog saputnika psića Sneška.





Priča je sledeća: Tintin kupuje model broda za koji se ispostavlja da je kopija Unikorna, broda španskog kralja Karlosa II koji je potopljen. U kopiji broda Tintin pronalazi smotuljak sa čudnom poemom i ... avantura može da počne.



Gejmplej možemo podeliti na par celina. Najveći deo igre se izvodi u 3D sa fiksnom kamerom. Naš junak se kreće po jednoj ravni i samo prividno koristi dubinu prostora i to da recimo, uđe u lift (ili se popenje uz stepenice/merdevine) iz koga će malo iznad izaći, opet u prethodnu ravan. Pored ovoga, tu je i osnovno upravljanje avionom, motociklom i sl. Ili mačevalački segment.
Na određenim skriptovanim mestima igrač preuzima kontrolu nad psićem Sneškom ili kapetanom Hadokom (u flešbekovima). Kapetan je uglavnom zadužen za pomenute mačevalačke sekvence, dok Sneško koristi svoju veličinu (izuzetno je mali) da se provuče kroz razne prolaze i odradi po nešto vezano za zagonetke. Sve ostalo je na Tintinu. On će se pesničiti, preskakati, verati se, bežati... Rešavaće zagonetke koje su sve manje-više u pomenutoj ravni. Izuzetak su donice kada treba bežati od recimo, vode. Tada se kamera može postaviti iza/ispred i igra će dobiti na dubini.





Sam ambijent i seting igre pripada tridesetim godinama prošlog veka. Nemam zamerke na lokacije, garderobu, detalje i slično. Nema ništa što bi eventualno bolo oči u tom smislu. Grafika počiva na prilično slabašnom motoru. Kod statičkih deonica to ne dolazi do izražaja, dok kod vozačkih deonica dolazi i-te-kako. Kod statičkih deonica sve je nekako postavljeno kao da je udaljeno od vas, što ne znači nužno i loše ali meni je zasmetalo.



Šta reći o ovoj igri? Na momente atmosfera je odlična, a odmah zatim sledi tuš u vidu dosadnih deonica. Ako i to preživite, tu je borba (dogfight) avionima koja jednostavno nema šta da traži u jednoj ovakvoj igri. Razumem da je cilj developera bio da menjaju ritam ali su samo uspeli da naprave igru koja ima dva lica. Na jednoj strani tu su delovi od kojih se ne možete odvojiti, dok su na drugoj strani delovi u koje kad upadnete obavezno sledi pauza u igranju od par dana. Šteta, potencijal je očigledan, mada i ovako nije baš loša. Poklonici stripova i stripske graafike neće imati problema u prelaženju nove Tintinove avanture.



Za one željne Tintina sad i odmah, tu je online flash varijanta.