Gamer ITstreet

Svest se vraća, oči se otvaraju, Gos'n D shvata da je vezan za stub u okruženju koje najviše podseća na pakao. Leo je pored njega na drugom stubu, dok Vođa drži govor okupljenoj masi i diže atmosferu do tačke usijanja. Sprema se kraj i to strašan kraj. Kroz glavu su mu promicale slike supruge i kćerke. Šta li je sa njima? U jednom trenutku Vođa vadi bodež i podiže ga ka zarobljenicima na stubu...

A bio je naizgled sasvim običan dan. Dejvis Rasel i Leo Delgado, policajci u gradu Vangard, su krenuli kolima da Dejvid kupi rođendanski poklon za ćerku Lejlu. Na izlasku iz tunela čekaće ih situacija kakvoj se nisu nadali. Grad je suočen sa brutalnom okupacijom.



Sa čim uporediti Inversion? Najpribližnije je uporediti ga sa Gears of War-om. U pitanju je šuter iz trećeg lica. Mehanika igranja je vrlo slična, čak indentična. Veliki deo napucavanja će se odigrati iza zaklona. Zaklon može biti bilo šta s tim što se na određenim mestima zidovi i stubovi pod kišom olova mogu uništiti. Samo zauzimane, promena i korišćenje zakolna je intuitivno i svodi se na taster space. Dešavaće se da zaklon zauzmete sa pogrešne strane ali to je pre do pogrešne procene nego kao mana igre.

Ko su Lutadore porobljivači? U pitanju su rmpalije koje očigledno ne pripadaju svetu koji su došli da porobe. Na ulicama grada će se pojavljivati izlazeći iz zemlje u vozilima nalik na "krtice" za kopanje tunela. Njihova postojbina zapravo i nije tako daleko, svakako bliže nego što su Dejvis i Leo mogli da sanjaju. U početku Dejvis i Leo dolaze u kontakt sa lakšim protivnicima ali kasnije Lutadore bacaju sve karte na sto. Sukobljavaćete se sa različitim protivnicima, sve tvrđi od tvrđeg. Neki su agilniji i lakši za odstrel, drugi nezgrapniji ali otporniji, kao na primer Brut sa oklopom i šlemom kod koga hedšot ne pali. Pored njih, na nišan će vam izlaziti i dronovi, neki lakši, neki slabiji. I bosovi. Prvi susret sa svakim od njih je priča za sebe. Zapravo, kada upotrebite odgovarajuću taktiku i oružje, shvatićete da i nisu preteški. Osnovno svima je ne baš visok stepen inteligencije. Tu i tamo će se skloniti u zaklon, baciće bombu ako se štekate previše, eventualno doći do vas. Igra ne igra na kvarno, kada isprazne okvir, zastaće da napune oružje.



Lajtmotiv igre je manipulacija prostorom, tj. gravitacijom. Ovde imamo paralelu sa još jednim hitom, Half Life 2. U pitanju je Gravlink, oružje koje po načinu primene neodoljivo podseća na Gravity Gun. Gravlink će vam dati vaši porobljivači, a ima dva moda plus svaki mod ima dva načina korišćenja. Gravlink se može koristiti direktno na neprijatelje, može se koristiti da bacate teže predmete (automobili, stene, burad sa gorivom...) na Lutadorese, da rešite neku od zagonetki... i energija mu je ograničena. Pored Gravlinka, porobljivači su doneli i razne druge anomalije. Tu su mesta preko kojih možete preći u drugu ravan, zatim mesta na kojima ćete dopuniti Gravlink, itd. Ne pamtim da sam igrao neku igru u kojoj protivnici mogu biti na plafonu ili zidu. Možda Prey.

Pored Gravlinka, oružje je ograničeno na dva komada plus bombe. Nema ograničenjna u vidu tipova oružja koje možete nositi. Mada je kao i u drugim igrama, imperativ imati jedno jače i jedno slabije.

Leo je jedini saborac i jedini na koga se možete osloniti. Ali i neko ko će čuvati strašnu tajnu do samog kraja. Ovde su kreatori pribegli jednom triku. Kada koristite zaklon više nego što je predviđeno, Leo će popiti metak više. Tada vam ostaje vremensko ograničenje da mu pomognete i pri tom se branite od protivnika.



Nivoi su različiti. Borićete se po unutrašnjosti zgrada, po krovovima ali i sa strane, vertikalno po fasadi. Lokacije su različite. Od Vangarda, površinskog kopa, futurističkog svemirskog broda, pa sve do utrobe planete (da li planete?) sa sve lavom. Mali hint, lavu možete Gravlinkom podići i baciti na protivnike. Veoma efektno, nema šta. I sve to sa nogama na zemlji i u vazduhu. Naime, deo igre ćete provesti lebdeći u vazduhu, ali to Lutadorese neće sprečiti da pokušaju da vam stanu na put. Sama grafika nije ništa spektakularno. Manjak tekstura je evidentan, ali to samo ako zastanete da nešto bolje pogledate. Najveći deo vremena je rezervisan za akciju gde propusti u vidu manjka poligona i tekstura ne dolaze do izražaja.

Zvuk je pristojan. Pozadinska muzika nenametljiva i prati dešavanja. Zvuk oružja je taman da se oružje oseti. Kada se puca iz sačmarice ne zvuči kao da se puca iz topa. Jedino što bih zamerio je to što su preterali sa filterima glasova protagonista. Kod Lutadoresa to je na mestu, ali Dejvisov i Leov glas zvuče čudno.



Inversion nije igra da vam vilica padne na pod. Nije ni projekat koji će biti zvezda vodilja drugim razvojnim timovima. Inversion je igra dovoljno različita od konkurencije i dovoljno dobra da nađe mesto na vašoj polici. Ne može se porediti sa igrama blokbasterima ali svakako ima svoje mesto pod suncem.