Gamer ITstreet

Danas retko koja igra koja pravi omaž klasicima sa automata i starih konzolnih sistema ispadne dobro. Sada su u modi neke druge igra, drugi načini izvođenja. Sve se svodi na hiperprodukciju, na vizuelne efekte. Priča se u dobroj meri svodi na kliše, ali dok na ekranu sve blješti, sve to prolazi. Timovi koji se pak odluče za igru koja će imati "ptičiji" pogled i koja će u izvesnoj meri imati "skrolujuće" izvođenje su uglavnom osuđeni na neuspeh. Uglavnom, ne i uvek.

TopWare Interactiv je uspeo da napravi igru koja nije puka razbibriga koju ćemo igrati onda kada nemamo šta drugo. Pressure nije igra za jedno veče. Pressure je igra koja stoji rame uz rame sa mnogo većim i zvučnijim naslovima.



Kao što sam nagovestio, u pitanju je igra sa pogledom iz ptičije perspektive, dakle sa pogledom odozgo. Stariji igrači će se svakako prisetiti igara od pre 15 i kusur godina kada su se ovakve igre igrale. Igra se odvija u retro steam punk okruženju. Dark Lord je maznuo svu vodu stanovnicima kako bi popularizovao svoju banju. Na vama je da sa svojim bagijem na paru dođete do plemenitog Lorda i objasnite mu da nije u redu što ste zabili nos u pesak u rečnom koritu umesto u vodu. To bi bilo čak i lako da Lord nema horde robota i sluga.



Kako to sve izgleda? Vozite se bagijem od tačke A do tačke B i pri tom uništavate sve što istrči pred vas. Upravljanje je na WASD (navigacija) a miš se koristi za primarno i sekundarno oružje, kao i za kratko ubrzavanje. Oružje koje koristite je raznoliko i svako je podložno nadogradnji. Isto tako i za sekundrno. Ovo sekundarno prihvatite kao uslovno, pošto osim oružja možete koristiti i alat za popravku štete i sl. Vozilo u startu je slabo naoružano i kako napredujete tako pribavljate kintu koju trošite u prodavnici za nova oružja, nadogradnju postojećih, sekunadrna oružja i druge opcije, i na kraju da dodate ralo ili šiljke ispred, kojim ćete protivnike čistiti udarajući u njih. Tu su skale štete i pare. Para služi za pogon i kada je potrošite stajete. Paru u određenim količinama dobijate od uništenih protivnika a trošite samom vožnjom i ubrzavanjem. Svaka ruta je podeljena na nekoliko čekpointa na kojima se obnavlja određena količina pare i štete.



Staze po kojima se krećete se sastoje od rečnih korita, raznih koridora, hodnika, puteva i sl. Detalja ima dovoljno da doprinesu atmosferi. Uglavnom sve ima svoju ulogu. Tu su burići koji eksplodiraju kada se u njih udari ili puca, zatim veliki gumeni pojasevi koji usporavaju, zatim neka zelena tečnost koja isto usporava i sl. Na dosta mesta je rasut novac koji treba pokupiti a do određenog novca treba doći uz pomoć rampi. Grafika je dosta dobra i živopisna. Da ne kažem šarenolika, ali svakako jedna vesela igra sa dosta eksplozija i olupina vozila koja ostaju za vama.



Neprijatelja ima raznih, sa različitim naoružanjem i različitih sposobnosti. U određenim trenucima umeju da budu brojni. Možda i najgadniji je jedan malac koji prosto usisava paru. Ako ga ne sredite na vreme, dobićete game over pre vremena. Tu su razni drugi primerci tenkića, tenkova i tenketi.. velikih tenkova. Tu i tamo ćete naleteti na ponekog teškaša sa određenim specijalnim svojstvima. Dalje, kakva bi ovo igra bila kada ne bi bilo bosova? Nikakva. Na kraju određenog broja staza koje čine deonicu sačekaće vas bos koga treba da razmontirate deo po deo. Nisu preteški ali su zato vraški zanimljivi. Skoro da mi je došlo da ih obrnem još po neki put.



Gejmplej je možda malo monoton, sve se svodi na roštiljanje od samog starta. U pojedinim situacijama se može stvoriti krkljanac da se ne zna ni koji su uništeni, ni koji nisu. Nećete znati ko je prioritet za odstrel a ko nije. Ali ono što je sigurno je da i kada zaginete nećete prekidati već ćete ponovo učitavati stazu. Igra je prosto nabijena neprestanom akcijom. Jednom kada se priviknete na kontrole zaboravićete na sve Krajzise ovoga sveta. Od mene sve preporuke.